Agata Kristi - Mudrosti i duhovitosti Herkula Poaroa

„…Covek ne koristi, znate, samo misice. Nije potrebno da se savijam i merim otiske stopala i skupljam opuske od cigareta i ispitujem savijene travke. Dovoljno mi je da se naslonim u svojoj stolici i razmisljam. Ovo – potapsao se po svojoj jajolikoj glavi – ovo funkcionise!…“ (odlomak iz romana: Pet prasica)
„Moj zanat me je naucio da postoje mnoge istine, a medju njima je najporaznija sledeca: i ubijanje postaje navika! (odlomak iz romana: Ubistvo u Mesopotamiji)
Poaro i inspektor Dzap se setaju ulicama Londona u vreme praznicnog vatrometa komentarisuci kako je noc idealna za ubistvo – niko nista ne bi mogao da cuje… Dzap govori svom prijatelju: „Znate li, Poaro, da ja ponekad pozelim da vi izvrsite neko ubistvo… Voleo bih da vidim kako biste to uradili…“ Poaro mu odgovara: „Dragi moj Dzap, ukoliko bih ja izvrsio ubistvo vi ne biste imali nikakve sanse da vidite kako sam ja to uradio! Vi, verovatno, ne biste bili ni svesni da se ubistvo desilo…“ (odlomak iz price: Ubistvo u Mevsu)
Odgovarajuci na pitanje gospodina Satervejta kako to da ponekad izvrsno govori engleski, a ponekad kao da mu nedostaju reci, on odgovara: „Tocno je da mogu savrseno pravilno govoriti engleski. Ali, prijatelju moj, ako govorim lose, to mi je velika prednost. To navodi ljude da vas podcijene. Kazu: ah, stranac… cak ni engleski ne zna kako treba. Nikako ne zelim uplasiti ljude… umjesto toga navodim ih da mi se podsmjehuju. Zato se hvalisem! Pravi Englez cesto kaze:“Momak koji toliko drzi do sebe ne moze ni izdaleka biti tako lukav kakvim se predstavlja.“ Takav je engleski nacin gledanja. A nije tocan. I tako, vidite, ljudi prestanu biti pazljivi. Osim toga, to postaje navika…“ (odlomak iz romana: Tragedija u tri cina)
Poaro je zastao i pruzio ruku ka jos jednom barenom jajetu. Namrstio se. – Zaista nepodnosljivo – mrmljao je – sto svaka kokoska snese jaje druge velicine! Kako je onda moguce napraviti simetriju za stolom? Trebalo bi bar da ih razvrstavaju po velicini u radnjama! (odlomak iz price: Nestanak gospodina Dejvenhajma )
Inspektor Dzap izlaze Poarou i Hejstingsu nedavni policijski slucaj koji nikome nije jasan. On kaze: „…Covek koji radi na ovom slucaju je pametan momak. Mozete da budete sigurni da nije prevideo ni otisak stopala ili pepeo od cigarete, cak ni mrvicu. Ima oci koje sve vide. – Poaro mu odgovara: Isto, mon ami, ima i londonski vrabac, ali ja ne bih trazio od male smedje ptice da resi problem nestanka gospodina Dejvenhajma…“ (odlomak iz price: Nestanak gospodina Dejvenhajma )
Dok se Hejstings divio lepoti Sfinge, Poaro ju je zlovoljno pogledao i prokomentarisao: „… Nije nimalo srecna. Kako bi i mogla, dopola sahranjena u pesku!… Zamisljeno je buljio u piramide – Tacno je da su geometrijski pravilne ali povrsina im je ruzna zbog neravnoce. A ne volim ni palme. Cak ih i ne sade u redovima!…“ (odlomak iz price: Misterija egipatske grobnice )
„…Ovaj slucaj je savrseno jasan umu Herkula Poaroa, ali zbog drugih, koje dragi Bog nije toliko nadario… bilo bi korisno da postavimo nekoliko pitanja i pronadjemo dokaze. Covek mora imati razumevanja za one manje nadarene…“ (odlomak iz price: Pljacka milion dolara u obveznicama)
Poaro tesi jednu damu koju je raskrinkao. Pri tome, ona nije zlocinac, ali je iz odredjenih razloga skrivala svoj pravi identitet: „… Smirite se, mala moja devojcice… Nemojte ocajavati. Morate shvatiti da je nemoguce obmanuti Herkula Poaroa; kada to shvatite svi vasi problemi ce biti reseni. A sada cete mi sve ispricati, zar ne? Sve cete lepo ispricati tata Poarou?…“ (odlomak iz price: Potcinjeni)
„Prijatelju moj, ja imam burzujski stav prema ubistvu, ja ga ne odobravam.“ (Preneto iz Citaonice – Foruma – zahvaljujem Totu – na primecenoj cestoj uzrecici HP kao i na pokretanju ove teme u nasoj Citaonici)
„Kad covek vozi automobil uvek sebi moze da kaze:“Ukoliko neka kola izlete sa sporednog puta…ili ako taj kamion iznenada krene unatrag…ili ako mi pas sa ograde skoci na lakat koji sam naslonio na prozor…eh bien,rekao bih da cu sigurno poginuti! Ali vredi misliti,a to je obicno i istina,da se nijedna od tih stvari nece dogoditi i covek gotovo uvek srecno stize na kraj svoga puta.Ali,razume se,ako se coveku vec dogodio nesrecni slucaj ili je prosao kroz vise nezgoda onda je sklon da sve posmatra sa suprotnog stanovista.“ (Odlomak iz romana: Smrt na Nilu – Preneto iz Citaonice – Foruma – zahvaljujem Naci)
„Mais oui-rece on. -Moram da vam priznam da volim publiku. Sujetan sam, vidite. Uobrazen. Volim da kazem: „Vidite samo kako je pametan Herkul Poaro!“ (Preneto iz Citaonice – Foruma – zahvaljujem Totu)
Posto nije imao posla Poaro se zali mladom kolegi Lembu: „Ali problemi, mon cher, ne dolaze tek tako. Istina je da se proslog cetvrtka pojavio jedan. Neocekivana pojava tri komada osusene kore pomorandze u mom stalku za kisobrane. Otkuda su se tamo nasli? Kako su se tamo nasli? Ja ne jedem pomorandze. Dzordz svakako ne bi stavio koru pomorandze u stalak za kisobrane. Niti bi neki posetilac doneo sa sobom tri komada kore pomorandze. Da, to je bio ozbiljan problem.“ (Preneto iz Citaonice – Foruma – zahvaljujem Totu)
Posle prvoklasnog obeda u malom restoranu, Poaro je krenuo da se proseta do kuce… „Steta – promrmlja Poaro sebi u brkove – sto covek u toku dana samo tri puta moze da jede…“ Caj u pet sati bio je obrok na koji nikada nije uspeo da se svikne. – Ako obeduje u pet sati, – objasnjavao je, – osoba nije u stanju da pristupi veceri uz savrsenstvo odnosa zeludacnih sokova i njihovog kvaliteta. A vecera je, da se podsetimo, krunski dnevni obed!“ Ujutru nije pio kafu. Doruckovao je kroasane, uz toplu cokoladu. Rucak oko dvanaest, ali ne kasnije od jedan sat, nije izbegavao ako je mogao da se dobije, i konacno, klimaks: Le Diner! Herkul Poaro u toku dana nije imao srecnije trenutke od ovih. Kao covek koji je o svome stomaku uvek ozbiljno vodio racuna sad pod stare dane nije morao da se obuzdava. Jelo mu vise nije bilo samo fizicko zadovoljstvo vec i intelektualno istrazivanje. Nije, naime, zalio vreme izmedju dva obroka koje je trosio na traganje i otkrivanje mogucih izvora nove i prefinjene hrane… La Vielle Grand’mere je upravo dobio gastronomsko priznanje Herkula Poaroa.“ (odlomak iz romana: Gospodja Mekginti je mrtva)
„Idem tamo kao Herkul Poaro, licno! To je jedino resenje. Vi znate, cher ami, da imamo vreme protiv nas. Sta mi znamo? Nista. Nasa jedina nada je da se ja ponasam kao da mnogo znam. Ja sam Herkul Poaro. Ja sam veliki, neponovljivi Herkul Poaro. I ja, Herkul Poaro, nisam zadovoljan presudom koja je izrecena u slucaju Makginti. Ja, Herkul Poaro, imam veoma odredjeno misljenje o onome sto se zaista desilo…“ – „…A onda cu, posle ovakvog nastupa, posmatrati reakcije. A reakcija ce biti. U to nema sumnje…“ (odlomak iz romana: Gospodja Mekginti je mrtva)
Poaro postaje pomalo nervozan „Nista nisam postigao. Ne postoji nikakav trag – nema ni zracka nade. Sad lako mogu da razumem i Spensovo ocajanje. Ali kako da se ista stvar dogodi i meni? Spens je dobar i marljiv policajac, ali ja, ja sam Herkul Poaro. Meni trag ne bi smeo da izmakne.“ (odlomak iz romana: Gospodja Mekginti je mrtva)
Da bi sve imalo i malo romanticnog prizvuka, Poaro je resio da ponovo pomogne jednom mladom paru da nadje svoju srecu… Nacelnik Spens je iznenadjen otkud to da ce se oni sad vencati… Ko to kaze? „Kazem ja – rece Herkul Poaro – Posvetio sam se tome. Sad, kad je nas mali problem okoncan, imam previse slobodnog vremena. Pocecu da radim na tome da se taj brak ostvari. U ovome casu, njih dvoje pojma nemaju sta im se sprema. Istina je da se jedno drugom dopadaju. Kad bi se stvar prepustila njima nista se ne bi dogodilo – no sada moraju da racunaju i sa Herkulom Poaroom. Videcete! Uspeh je neminovan.“ (odlomak iz romana: Gospodja Mekginti je mrtva)
„Moja je slabost sto volim da se pravim vazan. Oduvek sam to voleo. Tu slabost Hastings nikada nece razumeti. Ali coveku mojih sposobnosti zaista je neophodno da se divi sebi – a za to mu je potreban podstrek spolja. Ne mogu, zaista ne mogu da ceo dan sedim na stolici i razmisljam o tome koliko zasluzujem da mi se dive.“ (odlomak iz romana: Gospodja Mekginti je mrtva)
„Filmovi su ga, uglavnom, dovodili do besa stoga sto im je zaplet bio plitak – uz odsustvo logicne doslednosti argumenata – ali i zbog fotografije koja se, iako za neke izvor ushicenja, Herkulu Poarou cinila kao puko portretisanje scena i objekata tako da izgledaju sasvim drugacije od onoga sto u stvarnosti jesu. Danas je sve previse poumetniceno, zakljuci Poaro. Nigde ljubavi prema redu i metodu koje je on licno visoko cenio. I retko gde se cenila suptilnost. Scene nasilja i surove brutalnosti bile su u modi, a njemu je, kao bivsem policajcu, nasilje smetalo. U mladosti se nagledao posledica delovanja grube sile. Bilo je to vise pravilo nego izuzetak. I zamaralo je kao i svaka neinteligentna stvar. Prava istina je… da ja nisam u skladu sa savremenim svetom…“ (odlomak iz romana: Gospodja Mekginti je mrtva)
„I ja sam, razume se, na superioran nacin, bio rob kao sto su robovi i drugi ljudi. Robovao sam svom poslu kao i ostali svome. Kad stigne penzija, medjutim, slobodno vreme necim treba da se popuni. Penzionisani cata igra golf, sitni piljar uredjuje svoju bastu, a ja? Ja jedem… Ali, covek moze da jede samo tri puta dnevno. A izmedju obroka su supljine…“ … „…I ja sam jednom odlucio da zivim na selu i gajim povrce. Nije mi uspelo. Temperament me je osujetio…“ (odlomak iz romana: Gospodja Mekginti je mrtva)
Ubrzo je Poaro nazvao Spensa i obavestio ga: „Imam divne vesti za vas… Neko je pokusao da me ubije…“ (odlomak iz romana: Gospodja Mekginti je mrtva)
„Covek ne moze da napravi omlet, kaze se, a da ne porazbija jaja. Gospodja Makginti po tom kazivanju bi bila jaje, a Dzejms Bentli omlet…“ zakljucio je ostroumno Poaro… (odlomak iz romana: Gospodja Mekginti je mrtva)
I Poaro ima svoje muke: „Ja, takodje, patim. Kuvanje madam Samerhejs neopisivo je. To uopste nije kuvanje. Pa promaja, hladan vetar, stomacne nevolje macki, duge dlake pasa, polomljene noge na stolicama, jezivi, ama jezivi krevet u kome spavam, – zatvori oci na trenutak kad ga stize secanje na agoniju, – smlacena voda u kupatilu, rupe na tepihu kojim su pokrivene stepenice, pa kafa… recimo ne mogu da vam opisem tu tecnost koju vam tamo daju kao kafu. To je pravi atak na stomak.“ (odlomak iz romana: Gospodja Mekginti je mrtva)
„Poaro udje u dvoriste svoga bloka stambenih zgrada. Kao i uvek, srce mu se nadu od miline. Ponosio se svojim domom. Prekrasno simetricno zdanje. Liftom se pope na treci sprat gde se nalazio njegov veliki i luksuzni stan sa namestajem besprekornih geometrijskih oblika. Slobodno je moglo da se kaze da u stanu nije bilo nijedne krive linije.“ (odlomak iz romana: Gospodja Mekginti je mrtva)
„Poaroove obrve se za trunku podiigose. Gledao ju je cutke. – Zasto me tako gledate? – upitala ga je Lusija s uznemirenoscu u glasu. – Zato sto je, madam, ponekad tesko navesti psa na trag. Ali kada ga nadje, nista na svetu ne moze ga naterati da ga napusti. Ne ako je u pitanju dobar pas. A ja, madam, ja, Herkul Poaro, ja sam veoma dobar pas!…“ (odlomak iz romana: Crna kafa)
„…Nije neophodno da vi vidite. Ali, ja vidim. Ja, Herkul Poaro. To je dovoljno…“ (odlomak iz romana: Crna kafa)
„…Da budem apsolutno posten prema vama, nikada se nisam sasvim navikao na vase englesko nacionalno pice, viski. Ukus mi se ne svidja. Gorak je…“ (odlomak iz romana: Crna kafa)
„…Ruka Herkula Poaroa zastala je na prozorskoj kvaki. Namrgodjen, zatvorio ga je odlucno, kako bi onemogucio ulazak stetnog nocnog vazduha! Poaro je cvrsto verovao da je najbolje da sav spoljasnji vazduh ostane napolju i da je nocni vazduh narocito opasan za zdravlje…“ (odlomak iz romana: Sastanak sa smrcu)
Obecao je pukovniku Karberiju istinu u roku od 24 casa… Kako? Voala… „…Samo obican razgovor. Sve u svemu, znate, ljudi ce vam kazati istinu. Zato sto je tako lakse! Zato sto je to manje naporno za stvaralacke sposobnosti! Mozete da kazete jednu laz – ili dve lazi – ili tri lazi – ili cak cetiri lazi – ali ne mozete lagati sve vreme. I tako – istina postane jasna.“ Poaro rece mirno:“Mozete da ih zadrzite dvadeset cetiri sata. Imacete istinu do sutra uvece.“ Pukovnik Karberi je piljio u njega “ Prilicno samouvereno, zar ne?“, upitao je. “ Znam svoje mogucnosti“, promrmljao je Poaro…“ (odlomak iz romana: Sastanak sa smrcu)
„Vi verujete da je vasa svekrva namerno ubijena i trazite od mene da oprostim ubistvo!“ pita je Poaro… „Kako ste teski !“ kaze ona Poarou. „Gospodjo, ja sam za neke stvari cvrt kao granit. Necu da oprostim ubistvo! To je konacna rec Herkula Poaroa.“ (odlomak iz romana: Sastanak sa smrcu)
„Moja teorija je da je kriminologija najlaksa nauka na svetu. Samo treba pustiti kriminalca da prica – pre ili kasnije on ce vam sve reci.“ (odlomak iz romana: Sastanak sa smrcu)
„Trazim ubistvo i ne mogu da ga nadjem. To je da pobesnis“ jadao se Poaro gospodji Oliver. „Mozda sam prestar“ rekao je Herkul Poaro u dubini svog ocajanja. (Odlomak iz romana: Treca devojka)
„Sedeo je u svojoj velikoj cetvrtastoj fotelji. Ruke je polozio na naslone, i gledao je u policu iznad kamina koja je bila pred njim, ali je nije video…“ On je prolazio u tisini sobe ponovo sav put koji je vec jednom presao, sve razgovore koje je vodio, lica koja je sretao. Posle nekoliko sati razmisljanja… „Sobom je opet zavladao mir. Poaro je osetio da ga hvata umor. Previse razmisljanja. Treba se odmarati. Da, covek mora da se odmara. Mora da se resi napetosti – u opustanju ce se pojaviti obrazac. Sklopio je oci. Sve komponente su tu. U to je sada bio uveren, nema vise nista sto moze spolja da sazna. To mora da dodje iznutra.“ (Odlomak iz romana: Treca devojka)
Na Hejstinsovo pitanje kako je, on odgovara:“…Ja sam olupina. Rusevina. Ne mogu da hodam. Noge su mi otkazale – i sav sam se nekako iskrivio. Srecom, jos mogu sam da se hranim, ali inace moraju da se brinu o meni kao o malom detetu. Da me spremaju za spavanje, kupaju, presvlace. Najzad, to nije zabavno. Na srecu, bez obzira sto fasada propada, jezgro jos uvek radi.“… Zaista, rece Hejstings, najbolje srce na svetu… „Srce? Mozda. Nisam mislio na srce. Mozak je, mon cher, ono sto smatram jezgrom. Mozak mi jos uvek savrseno funkcionise.“ (Odlomak iz romana: Zavesa)
„Iako je tacno da jedna lasta ne cini prolece, jedan ubica – cini ubistvo. Covek koji je ubio jednom – ubice opet i opet…. “ (Odlomak iz romana: Zavesa)
…I ubistvo se desilo… i to samo zato sto „Hejstingsu cast nije dozvoljavala da viri kroz kljucaonicu“… Poaro mu je lepo rekao: „…Trazite potencijalnu zrtvu. Sad znate sta vam je zadatak. Noge vas sluze, mozete da prilazite ljudima i da razgovarate sa njima. Mozete i da ih uhodite. Mozete da prisluskujete, a i kolena vas sluze, pa mozete da kleknete i virite kroz kljucaonice…“ …“Da virim kroz kljucaonice necu“ – rece Hejstings! Poaro sklopi oci. „Dobro, necete viriti kroz kljucaonice. Ostacete savrseni engleski dzentlmen i neko ce biti ubijen. To, medjutim, nije vazno. Englezima je uvek cast na prvom mestu. Vasa cast je vaznija od necijeg zivota. Bien! To je jasno. Idite, tvrdoglavi ste i izuzetno glupi, i voleo bih da je tu neko drugi na koga bih mogao da se oslonim, ali cu izgleda morati da trpim i vas i te vase besmislene ideje o fer pleju. Kad vec ne mozete da upotrebite svoje sive celije posto ih nemate, onda barem upotrebite oci i usi, pa i nos ako treba, to jest, koliko vam vasa cast to dozvoljava!“ (Odlomak iz romana: Zavesa)
Kroz prozor je posmatrao svog malog, ostarelog prijatelja Poaroa kako sedi u svojim kolicima ispod bukve blizu laboratorije „…to mu je bio omiljeno mesto. Bilo je zaklonjeno od istocnog vetra… To je odgovaralo Poarou, koji se oduvek uzasavao promaje i bio sumnjicav prema svezem vazduhu. Mislim da je, zapravo, mnogo vise voleo da boravi unutra, ali je vremenom naucio da podnosi i sedenje napolju, pod uslovom da je dobro umotan u cebe…“ (Odlomak iz romana: Zavesa)
„Nista, po mom misljenju, nije tako tuzno kao pustos koju donose godine. Jadni moj prijatelj. Mnogo sam ga puta opisivao, a sada je delovao sasvim drukcije. Potpuno slomljen artritisom, nije se mogao kretati bez pomoci invalidskih kolica. Nekada krupne gradje, sada kao da se bio uvukao u sebe. Bio je to sada majusni, suvonjavi coveculjak izboranog lica. Kosa i brkovi su mu, doduse, i dalje bili crni kao noc, ali iskreno receno, mada mu to za sva blaga ovog sveta ne bih rekao, bila je to greska. Nekada, naprosto dodje trenutak kada je boja za kosu isuvise ocigledna. Secam se kako sam se jednom davno bio iznenadio kad sam saznao da crnilo Poaroove kose potice iz bocice. Medjutim, sada je delovalo sasvim teatralno, i cinilo se kao da nosi periku, a da brkove iscrtava da bi uveseljavao decu. Samo su mu oci bile iste kao i uvek, pronicljive i bistre, a sada – da, nije bilo sumnje – i pune toplih osecanja…“ (Hastings o Poarou – Odlomak iz romana: Zavesa)
Glavni inspektor Skotland Jarda – Dzap sali se na racun Poaroovih sposobnosti i govori mu: „Poaro, da li biste posli do mrtvacnice da vidite telo pre nego sto doktori zapocnu? Ko zna, mozda mu cvor na kravati stoji nakrivo, sto za vas moze da bude vredan pokazatelj koji ce pomoci u resavanju misterije?“ (Odlomak iz romana: Velika cetvorka)
Hejstings obozava svog prijatelja i bespogovorno mu veruje, ali je pri tome detinje naivan… Stoga Poaro, kao veliki psiholog, poznajuci Hejstingsov karakter, mora da prevari cak i njega: „Hejstingse, vi imate tako divnu, iskrenu prirodu, da osim ako i sami niste zavedeni, nemoguce je da obmanete druge…“ S druge strane, kad Artur Hejstings uspe da pohvata neke konce i izvede pravilan zakljucak, ma koliko on bio mali i nevazan, Poaro ga obavezno nahvali: „Hejstingse, Vas sjajni intelekt je uhvatio zamisao…“ (Odlomak iz romana: Velika cetvorka)
Tragajuci za „vodjom“ tajne organizacije Poaro govori Hejstingsu: „Imajte u vidu da se ovoga puta ne radi o obicnom kriminalcu, vec o drugom najboljem mozgu na svetu.“ (Odlomak iz romana: Velika cetvorka)
Hejstings (odnosno Agata) nam u romanu „Misterija u Stajlsu“ detaljno opisuje Poaroa obzirom da se on ovde porvi put pojavljuje u nekom njenom romanu: „Poaro je bio mali covek neobicnog izgleda. Tesko da je bio visi od pet stopa i cetiri inca, ali drzao se vrlo dostojanstveno. Njegova glava je imala savrseno jajoliki oblik, i uvek bi je nakrivio na jednu stranu. Brkovi su mu bili kruti, nalik na vojnicke. Urednost njegove odece je bila gotovo neverovatna; verujem da bi mu trunka prasine prouzrokovala vise bola nego rana od metka. I pored svega, taj cudljivi mali covek koji je, na moju zalost, sada tesko hramao, bio je u svoje vreme jedan od najpoznatijih pripadnika belgijske policije. Kao detektiv, imao je briljantan njuh, i postizao je uspeh u razresavanju nekih od najzapetljanijih slucajeva tog vremena…“ (Odlomak iz romana: Misterija u Stajlsu)
Poaro sa Hejstingsom prica o svojim metodama: „Zbunjeni ste, uzrujani, uzbudjeni… ali to je prirodno. Uskoro, kad budemo mirniji, sredicemo cinjenice, pedantno postavicemo svaku na svoje mesto. Ispitacemo i… odbaciti. One vazne cemo staviti na jednu stranu; nevazne – puf! – iskrivio je svoje neduzno lice i smesno dunuo – ‘njih cemo oduvati’!… Jedna cinjenica vodi do druge i tako idemo dalje. Da li ce sledeca uklapa? Dobro! Mozemo da nastavimo. Sledeci mali detalj… ne! Ah, to je cudno! Nesto nedostaje… nedostaje karika u lancu. Mi ispitujemo, tragamo. I taj mali cudni detalj koji se ne uklapa, stavimo ga ovde – napravio je neobican pokret rukom – To je znacajno! To je izvanredno! Pazite! Oprez sa detektivom koji kaze:’Tako je sitno… nije vazno. Nece se uklopiti. Zaboravicu na to.’ Tako se stvara zbrka! Sve je vazno. Sve se mora uzeti u obzir. Ako se cinjenica ne uklapa u teoriju… odbacite teoriju“ (Odlomak iz romana: Misterija u Stajlsu)
Hejstings komentarise njegovo ponasanje: „Ponekad sam siguran da je poludeo; i onda, bas kad dostigne vrhunac, ustanovim da postoji metod u njegovom ludilu.“ (Odlomak iz romana: Misterija u Stajlsu)
Hejstings na sledeci nacin opisuje Poaroovo uzbudjenje: „Dok smo zurno odlazili iz kuce, jos jednom sam ga pogledao. Cesto sam i ranije uocio da, kad bi ga nesto uzbudilo, njegove oci bi pozelenele, kao kod macke. Sad su sijale kao smaragdi… Poaro me je uveo u svoju sobu. Ponudio mi je jednu od tankih i kratkih ruskih cigareta koje je povremeno pusio. Razveselilo me je kad sam primetio kako je odlagao upotrebljene sibice u mali porcelanski cup…“ (Odlomak iz romana: Misterija u Stajlsu)
Poaro pokusava da se smiri i koncentrise na svoj uobicajen nacin – praveci kule od karata. Hejstings je zapanjen, misleci da je njegov mali prijatelj definitivno presao s one strane zdravog razuma. „Ne, mon ami, nisam podetinjio. Smirujem zivce, to je sve. Ovaj posao zahteva preciznost prstiju. Uz preciznost prstiju ide preciznost mozga. A nikad mi nije bila potrebnija nego sad! – snazno udarivsi u sto, Poaro je srusio pazljivo sagradjenu tvorevinu – Mogu da podignem kucu od karata visoku sedam spratova, ali ne mogu (udarac) da pronadjem (udarac) – tu poslednju kariku o kojoj sam vam pricao… Opet je poceo polako da slaze karte, govoreci: „Radi se tako! Stavljajuci jednu kartu na drugu, sa matematickom preciznoscu!…“ (Odlomak iz romana: Misterija u Stajlsu)
„Nisam ja toliko neosetljiv na umetnost u zlocinu, kao sto vi mislite. Mogu ja da se divim savrsenom ubici… Divim se i tigru… toj divnoj zivotinji sa smedje-zutim prugama. Ali, ja cu mu se diviti van njegovog kaveza. Necu uci unutra. Ne, ukoliko mi to duznost ne nalaze. Jer, vidite gospodine Sejtana, tigar moze da skoci… A ubica – ponovo da ubije…“ (Odlomak iz romana: Karte na stolu)
„Istraga ovog ubistva zvanicno nije moj posao. Ali, ipak vredja moje samoljublje. Prava je drskost izvrsiti ubistvo meni ispred nosa – i to od strane nekoga ko ismejava mene i moju sposobnost da otkrijem ubicu!!!“ (Odlomak iz romana: Karte na stolu)
„Nemoguce je ne odati se, osim ako covek nikad ne otvori usta! Govor najvise odaje coveka. Cak iako laze, jer odmah moze da se vidi da pricate odredjenu vrstu lazi…“ (Odlomak iz romana: Karte na stolu)
„Poslednji put sam pretrpeo neuspeh pre dvadeset osam godina – rece Poaro dostojanstveno. – Pa cak i tada su postojale okolnosti – ali to nije vazno…“ (Odlomak iz romana: Karte na stolu)
„Pitanje je – da li Poaro moze ikako da pogresi?… Ja sam uvek u pravu. To se toliko puta ponovilo da sam zapanjen. Ali sada zaista izgleda da sam pogresio. I to me nervira. Po svoj prilici vi znate sta govorite. Vi ste izvrsili ubistvo! Fantasticno bi bilo da Herkul Poaro zna bolje od vas kako ste ga izvrsili… Onda sam ja lud. Ne – nisam lud! U pravu sam. Mora da sam u pravu. Spreman sam da poverujem da ste vi ubili gospodina Sejtanu… ali niste mogli da ga ubijete onako kako ste rekli. Niko ne moze da ucini nesto sto nije u skladu sa njegovim karakterom…“ (Odlomak iz romana: Karte na stolu)
„Ja nikad ne proricem. Tacno je da imam naviku da uvek budem u pravu, ali se time ne hvalim.“ (Odlomak iz romana: Misterija Plavog voza)
Poaro razgovara sa svojim slugom Dzordzom:
„- Bili ste na Rivijeri ranije Dzordz? – pitao je Poaro slugu sledeceg jutra.
Dzordz je bio tipican Eglez ukocenog izraza lica.
– Da, gospodine. Bio sam ovde pre dve godine, kada sam radio za Lorda Fremptona.
– A danas – mrmjao je njegov gospodar – ovde si sa Herkulom Poaroom. Eto kako covek napreduje u zivotu“
. . . . .
– Imas veliko iskustvo Dzordz – mrmljao je Poaro. – Cesto se pitam zasto si prihvatio da radis kao moj sluga, posle ekskluzivnog zivota kojim si ziveo u porodicama s vaznim titulama. Pripisujem to tvojoj ljubavi prema uzbudjenjima.
– Ne sasvim, gospodine – rekao je Dzordz. – Slucajno sam video u Society Snippets da ste bili primljeni u Bakingemskoj palati. To se desilo bas kad sam trazio novi posao. Njegovo visocanstvo, pisalo je, bilo vam je veoma naklonjeno i imalo je visoko misljenje o vasim sposobnostima.“
. . . . .
– Ah, rekao je Poaro zamisljeno. Popio je svoju cokoladu, namestio solju i tacnu na sredinu posluzavnika i progovorio tiho, vise za sebe nego sto se obracao slugi.
– Veverica, dobri moj Dzordz, skuplja orahe. Sklanja ih u jesen da bi ih mogla koristiti kasnije. Da bismo razumeli ljude, moramo uciti lekcije od onih ispod nas, u carstvu zivotinja. Oduvek sam tako radio. Bio sam macka koja osmatra misju rupu, bio sam dobar pas koji prati miris, ne odstupajuci sa traga. A takodje, dobri moj Dzordz, bio sam i veverica. Skupljao sam pojedinosti tu i tamo. Sad idem u magacin i uzimam jedan odredjeni orah, orah koji sam ostavio pre… da vidimo, pre sedamnaest godina…“ (Odlomak iz romana: Misterija Plavog voza)
„Jutro je osvanulo vedro i suncano. Zaista divan dan! Poaro ipak nije hteo da rizikuje. Obukao je vuneni prsluk, kisnu kabanicu, debeli kaput i stavio dva vunena sala. Uz to je obukao najdeblje odelo koje je imao. Pre puta je progutao dve tablete protiv gripa i poneo rezervne sa sobom.“ (Odlomak iz price: Dvostruki greh)
„Jadne ose. Uskoro ce biti unistene, ali one to ne znaju. Nema nikoga ko bi im to rekao. Izgleda da one nemaju svog Herkula Poaroa…“ (Odlomak iz price: Osinje gnezdo)
„Mada je licno bio protiv caja u pet, kao necega sto je moglo da pokvari najvazniji obrok dana, veceru, Poaro je vec sasvim navikao da posluzi druge… Dovitljivi Dzordz je ovom prilikom izneo velike solje, cajnik pun zaista jakog indijskog caja i, kao dodatak toplim kvadratnim kolacicima s puterom, hleb i dzem i veliki cetvrtast kolac od sljiva…“ (odlomak iz romana „Tika taka tak“)
„Gospodjica Lemon je moja sekretarica vec mnogo godina. Ona je najsposobnija zena koja se ikada rodila. Ponekad je se plasim“ (Poaro o gospodjici Lemon – odlomak iz romana „Tika taka tak“)
„Red i metodicnost su vec dugo njegovo geslo. Uz Dzordza, njegovog savrsenog slugu i gospodjicu Lemon, njegovu savrsenu sekretaricu, red i metodicnost vladali su u njegovom zivotu. Posto su sada, pored okruglih, pekli i kockaste kolacice, vise nije imao oko cega da zakera…“ (odlomak iz romana „Tika taka tak“)
„Poaro je vernom Dzordzu dao uputstvo da obezbedi kockaste kolacice sa mnogo putera, simetricne sendvice i ostale neophodne sastojke izdasnog engleskog popodnevnog caja…“ (Odlomak iz romana: Tika, taka, tak)
Herkul Poaro je bio je opcinjen slusajuci o problemu i najzad progovorio: „Cestitam vam sto imate tako jedinstven i predivan problem.“… „Ja mislim da ste u pravu sto ste zabrinuti. Jer, ta isecena svilena marama, to nije bas prijatno. I iskasapljeni ranac, to takodje nije prijatno. Ostalo izgleda kao detinjarija, pa ipak, nisam siguran. Uopste nisam siguran.“ (Odlomak iz romana: Tika, taka, tak)
Poaro daje savet inspektoru Sarpu kako da nastavi postupak: „Razgovor, prijatelju moj. Razgovor i samo razgovor. Sve ubice koje sam ikada sreo uzivale su u razgovoru. Po mom misljenju, mnogo cutljiv covek retko izvrsava zlocin – a ako ga i pocini, onda je to jednostavno, nasilno i savrseno ocigledno. Medjutim, nas pametni, dovitljivi ubica – toliko je zadovoljan sobom da pre ili kasnije nesvesno izgovara nesto sto ga odaje. Razgovarajte s tim ljudima, mon cher, nemojte se zadovoljiti obicnim ispitivanjem. Ohrabrite njihove poglede, zatrazite pomoc, raspitajte se o njihovim osecanjima – ali, bon dieu! ne treba da vas ucim vasem poslu. Veoma dobro pamtim vase sposobnosti…“ (Odlomak iz romana: Tika, taka, tak)
„Poaro je imao specijalan nacin citanja poste koja mu je pristizala. Svako bi pismo uzeo u ruke, pazljivo bi ga pregledao, polako otvarao nozicem za otvaranje pisama, sadrzaj procitao, a pismo potom stavio na jednu od cetiri gomilice koje su stajale pored soljice sa cokoladnim mlekom. (Poaro je uvek pio cokoladno mleko – uzasna navika – primetio je Hejstings). Sve to je cinio kao masina, automatski. Pisma je citao kao da sedi za nekom tekucom trakom, pa bi stoga i najmanja promena u ritualu izazvala paznju.“ (Odlomak iz romana: Cutljivi svedok)
Poaro kritikuje Hejstingsa: „Kako vi lako odustajete! Problem ce biti resen tek kada ja, Herkul Poaro, kazem da je resen!“
„Pas tragac ide za tragom. Herkul Poaro lovi ubice. Ovde smo naisli na ubicu kome naum nije posao za rukom. Mozda jeste, mozda nije. Ipak, on jeste ubica i ja cu ga pronaci, njega ili nju, svejedno je, ma koliko se dobro sakrio u svoju rupu…“ (Odlomak iz romana: Cutljivi svedok)
„Ja sam po prirodi sumnjicav i nikada ne verujem u ono sto mi se kaze, ukoliko se to ne moze necim dokazati.!“… (Odlomak iz romana: Cutljivi svedok)
Poaro pored borbe da pronadje zlocinca vodi borbu i sa Hejstingsom koji je toliko sumnjicav da i dalje tvrdi da je Poaro sve umislio i da ubistva nema, verujuci da ga je povukla strast i zelja za tim da ipak postoji nesto mracno u celoj prici. „Hejstingse, u pravu ste. To jeste moja slaba tacka. Ja sebi licim na hirurga koji se specijalizovao za jednu bolest, recimo, za slepo crevo… Cim kod takvog lekara dodje pacijent ovaj trazi simptome bolesti za koju se specijalizovao. Tako je slucaj i sa mnom. Ja se uvek pitam: da li bi to moglo da bude ubistvo? I, znate, prijatelju moj, cesto sam u pravu!“ (Odlomak iz romana: Cutljivi svedok)
„Podsecate me na zonglera koji baca mnogo lopti! I sve su one u isto vreme u vazduhu!“ govori mu Hejstings, podsecajuci ga da ce sve one jednoga dana pasti i da ih ne moze doveka drzati u vazduhu. „Tu se slazem. Doci ce cas kada cu, jednu po jednu, docekati svaku lopticu sigurnom rukom, pokloniti se i napustiti binu.“ odgovori mu smireno Poaro… (Odlomak iz romana: Cutljivi svedok)
Stvar se komplikuje. Moramo da budemo pazljivi. Mogao bih da zgrabim ubicu, ali mi je drazi zivot nevinog coveka, nego moja pobeda nad ubicom…“ (Odlomak iz romana: Cutljivi svedok)
Poaro i Hejstings se odmaraju na kornvolskoj obali, na jugu Engleske i Poaro napokon ima priliku da u svom letnjem odelu uziva u blagodetima sunca. „Sasvim mi odgovara, druze moj. Sedeti na suncu – ima li sta privlacnije od toga? Sici sa pijedestala u zenitu slave – ima li velicanstvenijeg gesta? Za mene kazu: ‘To je Herkul Poaro – veliki – jedinstveni! Nikada nije bilo nikoga nalik njemu, i nikada nece ni biti!’ Eh bien – zadovoljan sam. Ne trazim nista vise. Skroman sam“ Hejstingsu se cinilo upravo suprotno – egoizam njegovog malog prijatelja nije popustao sa godinama „Zavalio se u stolicu, sukao brkove i gotovo da je preo od samozadovoljstva.“ (Odlomak iz romana: Opasnost kod End Hausa)
„Sive celije jos uvek funkcionisu – red i metod, oni su jos uvek tu. Ali kad se povucem, druze moj, onda sam se povukao! Gotovo je! Ja nisam zvezda pozornice koja se deset puta oprasta od sveta. I u svojoj velikodusnosti kazem: pruzimo priliku mladima… Ne kazem da, ako bi metak pogodio zid iznad moje glave, da ne bih ispitao slucaj! Covek je naposletku ipak ljudsko bice“ (Odlomak iz romana: Opasnost kod End Hausa)
Poaro je zaprepascen: „Kakvu je grubu gresku nacinio taj ubica, taj nesudjeni ubica, kad je pucao na svoju zrtvu na nepunih deset metara od Herkula Poaroa…“ (Odlomak iz romana: Opasnost kod End Hausa)
„Uloviti ubicu posto je zlocin pocinjen – to je krajnje jednostavno! Odnosno barem je jednostavno za nekoga mojih sposobnosti. Ubica se, da tako kazem, potpisao time sto je izvrsio zlocin. Ali ovde nema zlocina – stavise, mi i ne zelimo da ga bude. Razotkriti zlocin pre nego sto je pocinjen – to je zaista izuzetno tesko… Koji god da je motiv, kao sto sam i predvideo, on nije ocigledan. I zbog toga je nesudjeni ubica bezbedan…“ (Odlomak iz romana: Opasnost kod End Hausa)
Poaro je u soku: „Ja, koji sam obecao zastitu, nisam bio u stanju da zastitim. Izneverio sam. Bednik sam.“ Poaro je bio zrtva takve agonije samoprekora da je nas dragi Hejstings zaista zabrinuo za njega. Bez prestanka je setao gore-dole po sobi, prizivajuci kletve da mu se obruse na glavu… „Kakva je korist od toga da imate suvise dobro misljenje o sebi? Kaznjen sam – tako je, kaznjen sam. Ja, Herkul Poaro, bio sam suvise siguran u sebe. Ali, sada je nas zadatak mnogo jednostavniji – to je zadatak koji nam je dobro poznat. Ni manje ni vise nego lov na ubicu.“ (Odlomak iz romana: Opasnost kod End Hausa)
„Hejstingse, idite da spavate, slobodno. Ne mozete mi pomoci da mislim. To je sve sto nameravam da radim – da mislim.“ Vec je uveliko bio dan kada se Hejstings probudio. „Poaro je jos uvek stajao tamo gde i sinoc, i to u istom polozaju, ali mu se na licu videla promena. Oci su mu sijale onim cudnim zelenim macjim sjajem koji sam tako dobro poznavao“ – mislio je Hejstings, gledajuci svog prijatelja. (Odlomak iz romana: Opasnost kod End Hausa)
Poaro istrazuje po privatnim stvarima gospodjice Nik i pronalazi ljubavna pisma koja je razmenjivala sa tajnim obozavaocem… Hejstings je zapanjen: „Poaro! Stvarno ne biste trebali to da radite. To nije po pravilima igre.“ – „Ja se ne igram, mon ami“ rekao mu je Poaro dok mu je glas odjednom zazvucao otresito i nepokolebljivo – „Ja lovim ubicu!“ (Odlomak iz romana: Opasnost kod End Hausa)
Poaro i Hejstings odlaze na veceru sa inspektorom Dzapom iz Skotland Jarda. Poaro je resio da ga upozna sa slucajem i zatrazi njegovo misljenje, a usput mu je i javio da mu proveri neke podatke. „Godinama vas nisam video gos’n Poaro! Mislio sam da ste se povukli na selo da gajite tikvice.“ – „Pokusao sam Dzap, pokusao sam. Ali cak i kad gajite tikvice, ne mozete pobeci od ubistva. Ja sam tu, ne krijem se, nikad se nisam krio“ – „Ne biste ni mogli“, rece Dzap, „vi ste jedinstveni. Jednom vas covek vidi i nikad vas ne zaboravi. Ne bih imao nista protiv da ovih dana malo popricam sa vama. Vasi metodi mozda i jesu staromodni, ali vam je glava zasrafljena na pravu stranu, gos’n Poaro. Nikad niste doziveli neuspeh?“ – „To nije istina. Doziveo sam tezak poraz u Belgiji 1893. godine. Secate se Hejstingse? Slucaj kutije cokolada.“ Poaro je jos tada rekao Hejstingsu da kada mu se god ucini da njegova sujeta uzima maha da mu samo kaze „kutija cokolada“. Medjutim kada je Hejstings izgovorio te reci, samo minut i po kasnije, Poaro je bio jako uvredjen… (Odlomak iz romana: Opasnost kod End Hausa)
Poaro primenjuje svoju cuvenu metodu sredjivanja misli pravljenjem kule od karata i negde pred zoru izgledao je veoma zadovoljno i srecno. „Uvek je namracnije pred zoru. Bilo je vrlo mracno – a sad je svanulo!“ (Odlomak iz romana: Opasnost kod End Hausa)
„Kad biste samo, Hejstigse, pravili razdeljak na sredini umesto sa strane! Koliko bi to doprinelo simetriji vase pojave. A i ti vasi brkovi. Ako vec morate da nosite brkove, neka to budu pravi brkovi – neka to bude praznik za oci, poput mojih…“ (Odlomak iz romana: Opasnost kod End Hausa)
U romanu: „Lord Edzver umire“ glavna junakinja kritikuje Poaroa: Pustite me da zaboravim na to. Vi ste coveculjak sa najtvrdjim srcem u Evropi!… Posle par minuta ga moli: Ucinite to za mene. Smislicete neki pametan plan. Kazu da ste najpametniji covek u Engleskoj! Poaro joj odgovara: – Madam, kada sam tvrda srca, spominjete Evropu. Ali za pamet navodite samo Englesku…“