Rođena je 15. septembra 1890. godine u Torkiju, gradiću na južnoj obali Engleske. Tokom svoje karijere književnice, koja je trajala više od pola veka, napisala je 79 knjiga. Žena sa savršenim osećajem za misteriju, doza intrigantnosti u svakom delu, razrađen svaki detalj zločina, činila su da njene knjige budu najprodavanije posle Biblije i Šekspirovih dela. Agata je umrla 12. januara 1976. u Volingfordu.
„Kraljica zločina“
Britanska književnica koja je tokom svog života napisala 66 kriminalističkih romana sa punim pravom nosi ime „Kraljice zločina“. Pored kriminalističkih romana, Agata je napisala i više zbirki kratkih priča, a njene knjige, koje su prodate u više od dva miliona primeraka širom sveta, prevedene su na čak 50 jezika.
Prvi i poslednji roman
Ekscentrični belgijski detektiv Herkul Poaro sa genijalnim umom za razrešavanje misterija, čije se ime našlo u 33 krimi romana, pojavljuje se u romanu prvencu „Misteriozna afera u Stajlsu“ 1920. godine. Misterija i zločini pratili su Poara svuda i uvek. Romani sa likom Herkula Poara doživeli su trijumf i na ekranima u vidu TV serije.
Poslednji roman koji je Agata napisala 1976. godine pod nazivom „Uspavano ubistvo“ sa Džejn Marpl u glavnoj ulozi, takođe je našao mesto na TV programu.
Meri Vestmakot
Osim krimi romana, zbirki pesama i kratkih priča, Agata je svoj talenat za pisanje upotpunila sa pisanjem psiholoških i romantičnih romana. Pseudonim, Meri Vestmakot, koji je koristila prilikom potpisivanja ovih dela, ostao je tajna punih 20 godina, sve dok ga nije otkrio nedeljnik pod imenom „Sunday Times“.
Život iz sopstvenog romana
Naime, Agata se 1914. godine udala za pukovnika Arčibalda Kristija. Arčibald je bio avijatičar Kraljevskih avio trupa. Agata je u svom prvom braku dobila ćerku Rosalind. Tokom razvoda od Arčibalda 1928. godine Agata je misteriozno nestala. Sve dok nije pronađena, policija je sumnjala da ju je ubio njen prvi muž.
Agata Kristi je sama uspešno adaptirala svoje napisane i već objavljene romane i kratke priče za pozorište, među kojima su se našle i neke knjige koje su imale autobiografski sadržaj. U njenim knjigama mesto su našli stečeno iskustvo, zanimljivosti i pustolovine sa arheoloških ekspedicija na koje je išla sa svojim drugim mužem Maksom Malovanom, arheologom, za koga se udala 1930. godine. Godine 1971. Agata je dobila najveće nacionalno priznanje, orden Britanskog kraljevstva.
Zanimljivosti koje niste znali
Tokom Prvog svetskog rata Agata je radila u bolnici kao bolničarka, gde je stekla ogromno znanje o otrovima, koje će koristiti u svojim krimi romanima. Britanski muzej posvećen surfovanju u jednom od svojih istraživanja, koje je vodio Pit Robinson, navodi da su Agata i njen prvi muž Arčibald bili među prvim stanovnicima Velike Britanije koji su naučili da surfuju na dasci. Na osnovu proučavanja Agatinih dela, stučnjaci sa univerziteta u Londonu, Birmingemu i Varviku zaključili su da pojedine fraze koje je Agata koristila u svojim delima služe za podizanje nivoa endorfina koji u mozgu izazivaju osećaj zadovoljstva. Dr Ronald Kaperfer objasnio je da jezički šabloni koje je Agata koristila stimulišu jaču aktivnost mozga nego što je to uobičajeno.
Studija je sprovedena za kanal ITV 1 koji je emitovao dokumentarnu emisiju o Agati pod nazivom „The Agata Christie Code“.
BBC je emitovao zanimljiv dokumentarac o životu i radu Agate Kristi, koji možete pogledati na sledećem linku:
Izvor: http://casopisinterfon.org/2013/09/15/najveci-autor-bestselera-agata-kristi/
