Priče o natprirodnom Agate Kristi – Volela je da pred svoje junake i čitaoce postavlja originalne zagonetke i to je činila na vrhunski način, pa je i sada, u kod nas upravo objavljenoj knjizi „Poslednja seansa“, nalazimo u toj ulozi, pri čemu se misterija u ovoj zbirci priča širi na oblast natprirodnog, predskazanja, spiritizma i medijuma, duhova, ukletih kuća…
Bila je i ostala najprodavanija spisateljica svih vremena. Njene knjige prodate su u više od dve milijarde primeraka, što znači da su prodavanije samo Biblija i Šekspir. Osim toga, knjige su joj prevedene na više od 100 jezika, a njena dugovečna karijera traje decenijama. “Kraljica zločina“, kako popularno nazivaju britansku književnicu Agatu Kristi, u toku karijere napisala je više od sedamdeset knjiga, pri čemu su skoro devedeset odsto napisanog kriminalistički romani, deo književnog opusa pripada i zbirkama kratkih priča i drugih dela, a njena drama “Mišolovka“ premijerno je izvedena u Londonu pre 69 godina i ovo delo je do sad najduže neprestano igrani komad u istoriji pozorišta sa skoro 30.000 izvođenja.
Ali, ima li još nekog detalja vezanog za Agatu Kristi koji je ostao nepoznat njenim mnogobrojnim fanovima širom sveta, ne insistirajući možda jedino na činjenici da je sasvim moguće kako se njena najveća nerazjašnjena misterija desila u njenom stvarnom životu, kada je u decemru 1926. godine, tada 36-godišnja književnica, nestala misteriozno na jedanest dana…
U svetu medijuma, duhova, ukletih kuća…
Volela je da u svojim delima pred svoje junake i čitaoce postavlja zagonetke i to je činila na vrhunski način, pa je i sada, u kod nas upravo objavljenoj knjizi „Poslednja seansa“, nalazimo u toj ulozi, pri čemu se misterija u ovoj zbirci priča širi na oblast natprirodnog, predskazanja, spiritizma i medijuma, duhova, ukletih kuća. Tako nas već i naslovna priča u kojoj ucveljena majka vidi svoju ćerku kako se vraća iz mrtvih i telom i dušom (mada prvobitno objavljena u SAD pod drugačijim naslovom – „Žena koja je ukrala duha“ novembra 1926. godine u časopisu „Priče o duhovima“) vodi u ambijent kuće u Kardoneu, gde se plavokosa žena sa licem Botičelijeve Madone priprema da izvede materijalizaciju pokojne devojčice, sluteći tragiku događaja koji će – u susretu živih i mrtvih – uslediti.
U ovoj knjizi je sakupljeno dvadeset Agatinih priča strave kojima vreme (nastale su dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka, osim „Stada Gerionovog“ prvi put objavljenog 1940. i „Lutke u kojačkom salonu“ iz 1958. godine) nije mnogo naudilo jer se i same bave vanvremenim fenomenom nepoznatog i duboko tajanstvenog koji prevazilazi racionalna objašnjenja i izaziva jezu i nespokoj. U nekoliko priča se pojavljuju i najpoznatiji detektivi Agate Kristi – gospođica Marpl i Herkul Poaro (recimo u „Pustolovinama egipatske grobnice“, koje se uprkos jezivom toku koji ukazuje na drevno prokletstvo i crnu magiju završavaju zdravorazumskim, lucidnim razrešenjem slavnog detektiva).
„Tamna faza“ kraljice misterija
Time se ovaj izbor na neki način nadovezuje na prošle godine kod nas objavljenu zbirku pod naslovom „Poslednji slučajevi gospođice Marpl i sabrane priče“, čiji značajan deo takođe čine priče sa medijumima, duhovima pokojnika, povratkom iz mrtvih i spiritizamom. Našoj čitalačkoj publici, uostalom, nije nepoznata ni zbirka „Pas smrti (prvobitno objavljena 1933, a kod nas 1998. godine), svojevrsna zbirka misterija iz Agatine „tamne faze“ koja kroz 12 priča tretira isto toliko fenomena „sa one strane mogućeg“ (u jednoj od njih nesrećni duh deteta i dalje tumara po ukletoj kući, u drugoj manastir odlazi u vazduh, a na jedinom zidu koji ostaje netaknut pojavljuje se duh od crnog praha u obliku velikog psa…). Za one koji žele da „obnove gradivo“, upravo je naslovna priča iz te knjige (kao i „Poslednja seansa“) ponovljena i u ovoj novoj zbirci, doduše sada kao poslednja u nizu.
Najranije objavljena priča koju nalazimo u zbirci „Poslednja seansa“ datira iz 1922. i upravo će se naredne godine navršiti čitav vek od njenog prvog pojavljivanja u Australiji, u časopisu „Dom“, da bi se ponovo pred čitaocima našla tek pre tri godine, u antologiji „Tela iz biblioteke“.
Agata Kristi je i u svojim pričama o natprirodnom pre svega vešt pripovedač. To znači da je zadržala karakterističnu formu priča oko kojih se plete zagonetka, tako da često sve do samog kraja i originalnog raspleta nećete biti sigurni da li je u pitanju još jedna detektivska priča nastala na tragu puke ljudske prevare ili zagonetka začinjena motivima koja prevazilaze okvire vidljivog i racionalno objašnjivog, izazivajući tako kod čitalaca jezu i nespokoj.
Dovoljno za našu preporuku!
Autor teksta: Slavoljub MARKOVIĆ
Priče o natprirodnom –
Preneto sa sajta: https://www.rtk.rs/121193/nova-izdanja-price-o-natprirodnom-agate-kristi/
