Profesionalan detektivski posao

Profesionalan detektivski posao
(preuzeto sa http://user.sezampro.yu/~dejanr/Refer/pc96knj.htm)
Piše: Dejan Ristanović

Profesionalan detektivski posao

Davno sam pročitao sve romane koje je napisala Agata Kristi (svi su prevedeni na srpski osim, mislim, The Secret Adversary, The Moving Finger i Postern of Fate; za ovaj poslednji se ne treba ni truditi) tako da bi se reklo da „Internet knjižara“ tu nije imala šta da doprinese. Ipak, pročitao sam knjigu The Life and Crimes of koju je napisao Charles Osborne. U biografskom segmentu knjige nije bilo ničega posebno interesantnog – Osborne je angažovan od strane naslednika Agate Kristi da neke njene drame pretvori u romane (do sada su izašli Black Coffee, The Unexpected Guest i Spider’s Web) tako da se dobro čuvao da napiše bilo šta što ne bi bilo po volji njegovim poslodavcima. Analiza romana i ličnosti u njima je, sa druge strane, veoma temeljna i interesantna. Pri tom se autor trudio da ne otkrije ime ubice u bilo kojoj od knjiga, što je učinilo neke diskusije nedorečenim, ali će čak i veoma pažljiv čitalac knjiga Agate Kristi naići na mnoge stvari koje nije znao.

Profesionalan detektivski posao – Poirot i Miss Marple postoje u istom virtuelnom univerzumu

Navešću samo jedan primer. Svojevremeno je u jednoj od diskusionih grupa na Internetu Jade B. Johnson primetio da su i Jane Marple strogo odvojene ličnosti (ni u jednom romanu ili priči se ne pojavljuju zajedno), ali Poirot poznaje gospodju Oliver (alter ego same Agate), gospodja Oliver se u knjizi „Kod Belog konja“ pojavljuje zajedno sa gospodjom Dane Caltrop, a gospodja Caltrop se u knjizi The Moving Finger pojavljuje zajedno sa Miss Marple. Dakle, Poirot i Miss Marple postoje u istom virtuelnom univerzumu. Poruka je prenesena u niz news grupa i očito je dobro zapamćena medju fanovima, ali samo zato što tada nije postojala Osbornova knjiga. U njoj ćete, prostim pogledom u tabelu ličnosti, videti da postoje mnogo direktnije veze izmedju ta dva sveta, a primetićete i druge zanimljive „unakrsne reference“ medju likovima, pa i bagove u romanima. Što bi rekao Poirot, sistematičan pristup rešava misteriju…

Misterije Agate Kristi se ne završavaju na njenim knjigama. Verovatno ste čitali o dogadjajima iz decembra 1926. godine kada je već veoma poznata spisateljica netragom nestala, uz sumnju da ju je ubio njen muž Archibald Christie ili možda njegova ljubavnica. Posle potrage po čitavoj zemlji, Agata je pronadjena 11 dana kasnije u Jorkširu; čitavog života je tvrdila da je bio u pitanju gubitak pamćenja, što je teško ko mogao da poveruje, ali intenzivna istraživanja raznih novinara nisu dovela do rešenja. Mnogi su mislili da će tajna biti objašnjena u Agatinoj autobiografiji, koja je objavljena posle njene smrti, ali ništa od toga… Sedamdeset pet godina kasnije, novinar Jared Cade je uspeo da reši problem i o tome je napisao knjigu Agatha Christie and the Eleven Missing Days.

Profesionalan detektivski posao – Agatha Christie and the Eleven Missing Days

Jared Cade je zapravo naveo neke od Agatinih rodjaka na iskren razgovor, a onda je povezao te informacije sa nekim fizičkim dokazima pronadjenim u istrazi. Ispostavilo se da je Agata, uz pomoć rodjake Nancy Watts, sama pažljivo planirala „nestanak“ kako bi mužu pokvarila vikend sa ljubavnicom. Poslednje što je želela bilo je da stvar dodje u novine (zapravo se čitavog života užasavala skandala) ali je, kao i toliko puta u njenim romanima, stvar pošla neželjenim putem. Rodjak je primio njeno pismo sa informacijom kuda je otputovala ranije nego što je ona planirala, površno pogledao tekst i, uz komentar „ah, opet neke ludorije moje snaje“, bacio pismo ne pročitavsi ga. Posle je bilo šta je bilo.

Knjiga Eleven Missing Days je mnogo više od objašnjenja „gubitka pamćenja“ iz 1926. godine. To je opsežna biografija Agate Kristi, sa mnogo „pikantnih“ detalja. Posebno me je iznenadila činjenica da je Agata u većem delu života kuburila sa parama, što ne biste očekivali od nekoga ko proda skoro dve milijarde knjiga. Nevolje su počele tokom Drugog svetskog rata, kada su Amerikanci prodavali njene knjige i uredno prijavljivali te prihode, ali nisu slali novac „jer je rat“. Za to vreme je britanska uprava prihoda zahtevala plaćanje (zbog rata značajno uvećanih) poreza i na taj dohodak, iako novac nije dobijen, što je uvelo spisateljicu u dugove iz kojih se godinama nije mogla izvući. Eh, nije uzalud Isaac Asimov rekao da bi, ako bi u nekom trenutku zaradio milijardu dolara, sve te pare odneo poreznicima i rekao „evo vam više para nego sto ćete ikada dobiti od mene pod normalnim uslovima, a dajem vam ih uz dogovor da ubuduće ne moram da imam nikakvog posla sa vama“.

Pogledano 105 puta, 1 pregleda danas
Oznake za ovaj tekst još uvek nisu postavljene.

Agatha Christie EX-YU Fan Page

Svetlana Anđelić, pokrenula i održava sajt Agate Kristi za Ex-Yu područje od 01. oktobra 2003. godine

Ostavite komentar

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

%d bloggers like this: