Slava traži žrtvu

Slava trazi zrtvu
pise: Vesna PANTELIC 18.07.2004
preuzeto sa http://www.novosti.co.yu/
http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:159874-Slava-trazi-zrtvu

„kraljice zlocina“ Agate Kristi, prodate su u vise od milijardu primeraka na engleskom, i jos toliko na 45 svetskih jezika. Prema Uneskovom izvestaju, je najcitaniji britanski autor na svetu. Prevedena je na 103 jezika, 14 vise od Sekspira. NJeni glavni detektivi i gospodica Marpl, medju prvima su na listi klasicnih njuskala sa Serlokom Holmsom na celu, tvrdi ugledni „Tajms“.

Agata Kristi obozavala je da putuje. Kada se udala za drugog supruga, cuvenog areheologa Maksa Melouena, redovno je odlazila sa njim u ekspedicije na Bliski istok. Zajedno su boravili u Egiptu, stoga je tamo 1937. smestila radnju svoga romana „“, koji u sredu izlazi u ediciji „Novosti“.

slavatrazizrtvu

Sa Melouenom je 1967. godine stigla i u tadasnju Jugoslaviju. Odseli su u hotelu „Belvi“ u Bohinju i svakodnevno odlazili na Bledsko jezero. Divili su se freskama u crkvama, ali i cvecu koje su Slovenci gajili u svojim bastama, a koje je Agata Kristi obozavala. Zeleli su da odu i do Lepenskog vira, ali su se pribojavali dugog puta i vrucine. Poznata spisateljica imala je tada 77 godina i sve je slabije cula.

– Arheologija za mene znaci uzivanje u umetnosti – uvek cete pronaci nesto sto vam se dopada – ispricala je tom prilikom Agata Kristi. – Ali, ono sto me je posebno ocaralo, jeste „Jugoslovenska kuhinja“. Dovoljno je samo da je pogledate, pa da dobijete apetit. Volela bih da probam neki ovdasnji kolac ili tortu, pa ih kada se vratim u Englesku. Volim da kuvam. Kuvanje je vrlo stvaralacki posao.

Osim titule baronice, kojom ju je 1971. godine odlikovala britanska kraljica Elizabeta Druga, Agata Kristi imala je jos jednu – „Dikens kriminalistickih romana“. Od ukupno 85 romana, napisala je 79 detektivskih, cije se radnje desavaju na najrazlicitijim mestima – u vozovima, bastama, na zabavama, letovalistima, arheoloskim nalazistima, u bibliotekama… Ideje za knjige dolazile su joj iznenada. Ni sama nije uspela da objasni kako.

– Ideje se radjaju u mojoj glavi dok slusam operu ili setam ulicom – pricala je Agata. – A kada smislite pametnu ideju, morate da osmislite i odgovarajuci zaplet. I odjednom nastanu i glavni likovi. Tek onda dolazi onaj neprijatni deo, kada morate da sednete i stavite na papir to sto ste smislili. Svaka moja knjiga ima dva dela – zabavni, kada je smisljam, i dosadni, kada treba da je napisem.

Na pitanje da li je svojoj cerki Rozalindi (iz braka sa prvim suprugom pukovnikom Arcibaldom Kristijem) volela da cita „strasne“ price pred spavanje, odgovorila je:

– Oh, ne! Ali, znate, sve zavisi sta se podrazumeva pod „strasnom“ pricom. Manje- -vise sve price su takve. Kada je Rozalinda naucila da cita, dopustila sam joj da sama izabere literaturu koja joj se dopada. Za razliku od nje, ja sam kao dete citala „strasne“ price.

Agata Kristi nije volela intervjue. Jos manje, novinare. Vrebali su je na svakom koraku. U jednom od malobrojnih intervjua koje je dala, na pitanje da li bi, kada bi se ponovo rodila, volela da bude slavna ili anonimna, ispricala je:

– Tesko mi je da odlucim. Mrsko mi je da pomislim da zivim kao bilo koji drugi covek. Ali, svakako ne bih volela da budem slavna. Cak, ni uspesna. Zato sto cena uspeha ne zna za granice i zrtve. Radije bih bila obicna osoba. Ali, sigurna sam da bih uvek bila zena. Mislim da mi, zene, obavljamo najveci deo posla na ovom svetu, zar ne?

U plodnoj karijeri, dugoj 56 godina, Agata Kristi napisala je i nekoliko pozorisnih , od kojih je najpoznatija „Misolovka“, premijerno izvedena 25. novembra 1952. godine u Londonu. „Misolovka“ drzi svetski rekord najduze igrane predstave u istoriji teatra – za 52 godine izvedena je vise od 21.000 puta.

Radnje svojih knjiga Agata je zapletala vesto i uspesno. Bas kao i svoj zivot. Kada je u decembru 1926. napustio prvi suprug, i Agata je misteriozno nestala iz svog doma u Berksiru, u Engleskoj. Svi su se dali u potragu za njom, pogotovu stampa. Bila je na naslovnoj strani svih tabloida. Pronasli su je posle 11 dana u jorksirskom hotelu. Tvrdila je da je zrtva amnezije. Ova bizarna epizoda proslavila je Agatu Kristi vise nego knjige, koje su odavno postale bestseleri.

Vagner i „Bitlsi“

Obozavam operu. Vagnera, najvise. Sto se tice „Bitlsa“, mislim da su vrlo talentovani. Oni su mlada grupa, zar ne? Svejedno, dopada mi se njihova muzika. Mnogo volim da idem u pozoriste. Ja sam vam pravi pozorisni fan. Uzivam u gotovo svakoj predstavi koju gledam u teatru – rekla je davno u intervjuu Agata Kristi.

Detektivske price

Na pitanje da li voli da cita detektivske price, Agata Kristi je izjavila:

– Detektivske price? Citam ih mnogo i brzo. Dopadale su mi se jos kao devojcici. Ne dopadaju mi se price koje su pune brutalnosti. Dosadne su mi, jer su uvek iste! Na primer, ako citate 17. ili 45. stranicu, videcete da neko nekoga bije. Onda okrenete 55. stranicu i shvatite da, u stvari, nista niste propustili, jer ponovo neko nekoga lema.

Pogledano 69 puta, 1 pregleda danas
Oznake za ovaj tekst još uvek nisu postavljene.

Agatha Christie EX-YU Fan Page

Svetlana Anđelić, pokrenula i održava sajt Agate Kristi za Ex-Yu područje od 01. oktobra 2003. godine

Ostavite komentar

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

%d bloggers like this: