Uskoro stižu dve adaptacije njenih dela ( Murder on the Orient Express) a u pripremi su i dve biografije. Broadly se priseća Kraljice Zločina.
Ko još može da zaboravi prvi roman Agate Kristi koji je pročitao? Ja ne mogu. Bilo mi je 12 godina, mama mi je u biblioteci predložila da probam Kristi jer sam se već navukla na krimi-trilere i rešavanje ubistava. Nasumice sam izabrala „Zlo pod suncem“ – bio je letnji raspust, dopao mi se dramatično zlokobni naslov. Celu noć sam mahnito čitala u potrazi za rešenjem misterije. Nikad u životu me knjiga nije tako držala. Od tog dana, krenula sam da čitam sve što je Kristi napisala, posebno romane o ekscentričnom belgijskom detektivu sa brčićima – Herkul Poaro jedan je od njenih najpoznatijih likova. Ubrzo sam se zaljubila u sve njene knjige Poarou, od „Ubistva u Orijent ekspresu“ do „Smrti na Nilu“, ali lično mi je najdraže bilo „Ubistvo Rodžera Akrojda“
U čast Agate Kristi
Romani Agate Kristi bezbroj puta su adaptirani za film i televiziju. Desetog novembra se pojavila nova verzija „Ubistva u Orijent ekspresu“, u decembru stiže „Zla kuća“, a BBC priprema čak sedam TV adaptacija – premijera „Nesreće nevinih“ Sare Felps biće oko Božića. Agata Kristi je vanvremenski fascinantna, a nove vrhunce danas dostiže jer su krimi-priče danas sve popularnije kako na malom tako i na velikom ekranu.
Najraskošnija produkcija od pomenutih svakako je „Ubistvo u Orijent ekspresu“ Keneta Brane, u čijoj se novoj verziji pojavljuju Džoni Dep (srećom glumi žrtvu), Mišel Fajfer, Džudi Denč, Vilijem Defo, Dejzi Ridli, Lesli Odom, Džoš Gad, Penelopa Kruz, kao i sam Brana u ulozi slavnog Poaroa. Film je odlično režiran, sedamdesetomilimetarski format je izvanredan, ali baš kao i svi prethodnici nije dostojan originalna. Možda je baš ovu priču teško adaptirati za film, imajući u vidu postavku i naraciju u raspletu. Sidni Lamet je 1974. režirao bolju verziju, ali ni ona nije bila ravna romanu.
Čak i da otkrijemo „ko“ je ubica, nikada ne možemo da pogodimo „zašto“
Ipak, kod Agate Kristi retko je problem pogoditi ko je ubica. Imala je običaj da nam izloži nekoliko potencijalnih krivaca, dok njeni detektivi (obično Poaro ili Džejn Marpl) ispituju motivaciju i pokušavaju da ustanove identitet ubice. Dakle, nekad je moguće nasumično izabrati jednu od ponuđenih opcija i pogoditi; ali genijalnost ove engleske autorke leži u činjenici da tako vešto sklapa odgovor na pitanje „zašto“ a ne „ko“. Edvard Račet ubijen je u vozu, evo ko ga je ubio (iju!) ali nećete poverovati zašto! Ova struktura danas je dobro poznata, ali to je sistem koji je još Kristi usavršila tokom svojih 66 detektivskih romana. Zato je još uvek najprodavaniji autor svih vremena.
„Paramount“ i „Sony“ ekranizuju biografiju
Nezavisno od fascinantnih priča, sama Agata Kristi bila je prilično misteriozna žena. Prošle godine pričalo se da će je glumiti i Ema Stoun i Alicija Vikander u dva filma. Soni je hteo da Vikander na klasičan način predstavi njen život (naslov je „Agata Kristi“), dok bi Paramaunt hoće da Stoun glumi Agatu u kratkom ali neobičnom životnom periodu.
Meni ta druga ideja zvuči zanimljivije, jer je tokom jedanaest dana krajem 1926. godine Agata Kristi i sama bila u središtu velike misterije. Brojni su pisali o ovom incidentu, a snimljen je i jedan film ( Agatha, 1979.; u naslovnoj ulozi Vanesa Redgrejv). Ko ne zna, slavna autorka je misteriozno iščezla baš kao u Gone Girl, romanu Džilijan Flin odnosno filmu Dejvida Finčera.
Motivacija Agate Kristi za nestanak ostala je nerešena misterija
Trećeg decembra 1926., tridesetšestogodišnja Agata Kristi je nestala. Automobil joj je pronađen nedaleko od jezera, uz torbu punu odeće i vozačku dozvolu. Javnost je burno reagovala na nestanak popularne autorke, pa se u potragu uključilo 15,000 dobrovoljaca, uz pomoć dvokrilnih aviona i pasa-tragača.
Nestanak se dogodio neposredno pošto je objavljen roman „Ubistvo Rodžera Akrojda“, pa se nagađalo da je Kristi ovako htela da podigne sebi publicitet radi bolje prodaje. Ipak, opšteprihvaćena je verzija koja se i meni mnogo više sviđa – htela je da se osveti suprugu Arčiju Kristiju i njegovoj ljubavnici Nensi Nil. Navodno su njih dvoje planirali da otputuju za vikend, a Agata je odlučila da im pokvari planove. Tokom tih jedanaest dana, ko zna koliko je ljudi optužilo Arčija da je ubio svoju suprugu.
Agata se nije previše dobro sakrila. Prijavila se u hotel u Jorkširu pod lažnim imenom (Tereza Nil, igrom slučaja delila je prezime sa muževljevom ljubavnicom). Nije se maskirala, otvoreno se kretala hotelom. Nedelju dana kasnije, gosti su je prepoznali i obavestili policiju. Arči je naknadno izjavio da je u pitanju bila amnezija, ali teško je reći čega se Agata zaista sećala. Dve godine kasnije, Arči se razveo od Agate i oženio svoju ljubavnicu.
Motivacija Agate Kristi ostala je nerešena misterija, ali jasno je da njeni romani odražavaju precizno planiranje i imaginaciju kojim je i sama raspolagala. Ne samo što je postavila osnove žanra krimi-misterije, ona ga je i usavršila. Nije ni čudo da još uvek uzbuđuje nove generacije čitalaca.
Preneto sa sajta: https://www.vice.com/rs/article/pa38dy/u-cast-agate-kristi-rodonacelnice-zanra-i-originalne-gone-girl
