U radnoj sobi, za pisaćom mašinom: Agata Kristi

U radnoj sobi, za pisaćom mašinom: Agata Kristi – Naizgled dobroćudni posmatrač taji u sebi motiv za zločin. Nehajno bačena rukavica postaje ključni dokaz – ili zbunjujući lažni trag. Inspektor poziva sve okupljene osumnjičene u salon, i britkom pronicljivošću i ledenim pogledom u počinioca skicira briljantno rešenje na pitanje ko je zločinac. Ove osnove zapleta u kriminalističkoj fikciji imaju svog tvorca, a njeno ime je Agata Kristi. Kristijeva, rođena u Devonu u Engleskoj, objavila je 66 romana pod svojim imenom i još šest pod pseudonimom, kao i 14 zbirki kratkih priča i pregršt pozorišnih predstava, uključujući najduže izvođenu predstavu u londonskom Vest Endu, „Mišolovka“. Ginisova knjiga rekorda je navodi kao najprodavanijeg pisca fikcije svih vremena kao i najprevođenijeg autora (7236 prevoda do 2017.) Prodato je više od milijardu primeraka njenih dela na engleskom i ukupno milijardu na drugim jezicima, prema podacima preduzeća Agata Kristi Ltd koje je autorka osnovala da se stara o njenim književnim i medijskim pravima. A iz Kristinih priča su nastale desetine filmskih adaptacija, uključujući „Smrt na Nilu“ režisera Keneta Brane.

Prošle, 2020. godine napunilo se sto godina od njenog prvenca, romana pod naslovom „Tajanstveni događaj u Stajlsu“, koja je predstavila Herkula Poaroa – ili, kako ga je nazvala reklama objavljena u broju časopisa Pablišers Vikli (Publishers Weekly, PW) 6. novembra 1920, „novi tip detektiva oličen u jednom Belgijancu“. Poaro i kasnija Kristina kreacija, detektivka amaterka gospođica Marpl iz izmišljenog seoceta Sveti Meri Mida, postali su svima poznati, a čak ni globalna pandemija ne može da zaustavi velikog doajena kriminalističke fikcije. „Prodajemo vise nego obično, iako su mnoge knjižare zatvorene“, kaže Džejms Pričard, upravnik i direktor Agata Kristi Ltd i Kristin praunuk. „Ljudi se vraćaju voljenim knjigama iz detinjstva u vremenima krize. U njenim knjigama postoji osećaj pravde i znate da će se stvari na kraju srediti, što vam daje osećaj sigurnosti.“

Kristine đavolske zagonetke, uzbudljivi raspleti i idilični-ali-zloslutni ambijenti bili su nadahnuće za mnoge pisce kriminalističke fikcije. PW je razgovarao sa autorima najavljenih misterija o njenom ogromnom uticaju na žanr.

U radnoj sobi

 

Abeceda ubistva

Tropi u misterijama koji nam sada izgledaju neraskidivo vezani za ovu kategoriju prvo su postali popularni u knjigama Agate Kristi. Dvoje glavnih protagonista – ekscentrični, kontinentalni, uglađeni Poaro i dobrodušni ekspert za ljudsku prirodu, gospođica Marpl – zacementirali su ideju o čudnovatim istraživačima u eri misterija koje rešavaju okoreli policijski profesionalci. Njeni udobni, pastoralni ambijenti čiji malobrojni stanovnici pokazuju pun spektar ljudske motivacije – gnev, ljubomoru, gramzivost, strah – popularizovali su ograničen rezervoar osumnjičenih. U jednoj knjizi za drugom, kreirala je zagonetke koje su izgledale nerešivo, što je čitaoce navodilo da sumnjaju na natprirodne uzroke. Onda se one rešavaju, briljantno, sa dokazima za koje sumnjičavi čitaoci uviđaju da su bili tu sve vreme.

Mnogi fanovi Agate Kristi su počeli da je čitaju rano i ostali verni celog života. Sofi Hana, koja sa odobrenjem Kristijevih piše nastavke o Poarou bila je još jedan mladi fan. „Moj otac je sakupljao polovne knjige“, kaže, „i doneo je kući primerak romana ‘Leš u biblioteci‘ sa sajma knjiga. Do četrnaeste godine sam pročitala sve Kristine knjige. Njen prozni stil je veoma jasan, koherentan i jednostavan; nemate osećaj da čitate knjigu koja je suviše komplikovana ili za odrasle. Ona je briljantan pripovedač, a njene su neverovatno prijemčive, očaravajuće i drže pažnju.“

Kristi nikad ne uprošćuje, njena ubistva se događaju van stranica knjige (najčešći metod je otmeno trovanje, bez prolivanja krvi), a njeni protagonisti, Marpl i Poaro, šarmantno su lišeni mračnih motiva.

Kristini fanovi cene to što je „pedantno pravedna prema čitaocu“, kako kaže Entoni Horovic. „Poslastica u Kristinim romanima, bez obzira na to da li usprete da dođete do rešenja dok čitate, je to što su svi tragovi bili očigledni“.

Nedovršen portret

Kao ni počinioci u njenim knjigama, Kristijeva nije bila onakva kakvom se činila. „Čini mi se da je ljudi zamišljaju kao da je rođena stara – slično kao lik gospođice Marpl“, kaže Pričard. „Ali bila je neverovatno aktivna, preduzimljiva i inovativna mlada žena koju su zanimale razne stvari. Surfovala je i putovala, a volela je i da uči.“ I u jednom nezaboravnom događaju je doživela misteriju poput neke iz njenih knjiga.

Avgusta 1926, Kristin suprug, zanosni avijatičar u Prvom svetskom ratu, tražio je razvod da bi oženio drugu ženu. Tog decembra, Kristijeva je nestala. Automobil joj je nađen parkiran na ivici litice sa njenom odećom i ličnim stvarima u njemu. Posle desetodnevne pretrage po celoj zemlji, nađena je kako živi u jednom odmaralištu registrovana pod prezimenom ljubavnice svoga muža. Rekla je da se ne seća kako je dospela tamo, kao ni svega što se desilo u međuvremenu – tvrdnja koje se držala do kraja života.

Meri Benedikt u knjizi „The Mystery of Mrs. Christie“ nagađa čime se Kristijeva možda bavila tokom tih izgubljenih dana: praktičnim istraživanjem. Kristijeva je tek objavila „Ubistvo Rodžera Akrojda“, roman koji je u kriminalističku fikciju uveo koncept nepouzdanog pripovedača, a karijera joj je bila u usponu. Da li se možda sakrila i posmatrala kako se odvija misterija u stvarnom životu? Da li je ovo bio lukav način da testira pravu policijsku istragu velikih razmera? „Zašto bismo pomislili da ova žena, najveštiji spletkaroš svih vremena, nije sama isplanirala svoj nestanak?“ pita se Benedikt. „Ubacila je sebe u sopstvenu priču.“

Kristijeva je pisala tokom perioda koji će kasnije biti nazvan zlatnim dobom detektivske fikcije, a društvo su joj pravili drugi poznati pisci tog vremena – Rejmond Čendler, G.K. Česterton i Doroti L. Sejers. Ali niko od njih nije dostigao njen nivo komercijalnog uspeha ili vernu ljubav svojih čitalaca. Sto godina kasnije, čemu pripisati njenu popularnost koja i dalje traje?

„Njene nikad ne dosade“, kaže Aleks Pavezi. „Možete ih pročitati pedeset i da opet uživate u pedesetprvoj. Kristijeva je vrlo jasno povezana sa periodom između ratova, što su poslednji dani posebne vrste britanskog društva. Ta nostalgija je delimično zaslužna za privlačnost koja traje.“

Takođe, postoji univerzalnost u Kristinim ambijentima, likovima i motivima zločinaca, primetilo je nekoliko autora. „Sve teme i emocije o kojima piše – kao što su mržnja, zavist i kompleksi niže vrednosti – su danas univerzalne kao što su bile i kada ih je pisala“, kaže Sofi Hana. „Njena osnovna interesovanja su ljudska priroda i ljudska psihologija: šta ljude tera da se ponašaju tako kako se ponašaju?“

Ubistvo, kako se čini, ne poznaje granice. „Njeni likovi su veoma prepoznatljivi tipovi ljudi“, kaže Edvard. „Ako živite u Indiji, Kini, Brazilu, Novom Zelandu, bilo gde, prepoznaćete tip ličnosti o kome govori.“

„A koliko su tek upečatljivi ti likovi“, smatra Horovic. „U nekim krimi-misterijama postoji opasnost da se izgubi ljudska dimenzija zarad zagonetke; zagonetka postane toliko komplikovana da mehanizam koji je pokreće čini likove irelevantnim. Ona to nikada nije uradila. Mehanizam ubistva je genijalan. Ali ono što ljudi vole jesu likovi.“

Popularnost na ovakvom nivou postaje samodovoljna i oko nje se neizostavno stvara zajednica; ne možete zamahnuti bodežom a da ne zakačite nekog fana Agate Kristi.

Horovic je pronalazio Kristine svuda. „Imao sam 19 godina i kopnom sam putovao iz Australije u London, odsedajući u hostelima u raznim zemljama“, kaže. „U svim hostelima su bile knjige Agate Kristi na policama u hodnicima. Uzeo bih jednu, pročitao, zamenio na sledećem mestu. Čak sam čitao  ‘Ubistvo u Orijent ekspresu‘ u Istanbulu, ‘Smrt na Nilu‘ u Egiptu.“

Pored toga što su fascinantno zamršene, Kristine su, jednostavno rečeno, pravo uživanje za čitanje, naročito u teškim, nepredvidivim vremenima. Ona uvodi ograničeni broj osumnjičenih u ograničeni prostor, dovršava sve otvorene delove zapleta i privodi počinioce pravdi.

„Kristijeva govori o ljudskom stanju“, kaže Hana Denison, autorka trilera. „Bavi se zlom u svetu, ali na kraju dobrota uvek prevlada. Daje vam osećaj da, iako je svet, naročito sada, toliko pun nepravde i tame, sve se na kraju dobro završi.“

Autor: Liz Šajer, jul 2020.
Izvor: publishersweekly.com
Prevod: Borivoje Dožudić
Foto: Pixabay

Izvor: Laguna – Bukmarker – U radnoj sobi, za pisaćom mašinom: Agata Kristi – Knjige o kojima se priča

Pogledano 171 puta, 1 pregleda danas

Agatha Christie EX-YU Fan Page

Svetlana Anđelić, pokrenula i održava sajt Agate Kristi za Ex-Yu područje od 01. oktobra 2003. godine

Možda će vam se svideti i ovo:

Ostavite komentar

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

%d bloggers like this: