Večna „Mišolovka“

Za 48 godina koliko se izvodi ovaj triler Agate Kristi u malom Pozorištu svetog Martina u Londonu, izvedeno je 20000 predstava što je svetski rekord

      Po svemu sudeći „Mišolovka“ će večno biti izvođena. Zakoračiti u salu od mahagonija u malom Pozorištu svetog Martina isto je kao da ulazite u vremensku mašinu i vraćate se na premijeru komada u noći 1952. Vinston Čerčil bio je predsednik vlade. Meso, šećer, puter i margarin još su se dobijali na sledovanje. Staljin je vladao u Rusiji. Mont Everest još nije bio osvojen, i niko nije pretrčao milju (hiljadu petsto metara) za četiri minute. Bio je to drugačiji svet. Pa ipak, komad je još tu – staromodan komičan triler koji će uskoro doživeti dvadesethiljadito izvođenje.

       Dok gledate ovo remek-delo Agate Kristi, kao da gledate Kraljicu majku: ne možete da se ne divite otpornosti dve stare dame i šarmu sa kojim nose pozne godine. Istina da je Kraljica majka morala da zameni kuk, kao što je i postavka „Mišolovke“ kompletno izmenjena 1999. godine. Ali, barem su stara stolica za ljuljanje pored kamina i francuski sat na njemu kao kakve svetinje ostali tu još od prvog izvođenja. Iako su akcenat i kostimi vremenom modernizovani, gluma je ostala dopadljivo staromodna, sa obiljem grimasa i naglašenih emocija kad napetost počne da raste.

       Zašto se ova predstava uporno održala dok su druge, bolje, tiho nestajale, ostaje misterija. Prema poslednjem proračunu, 318 glumica i glumaca smenjivalo se u osam uloga koliko ih ima u predstavi, ispeglano je oko 150 km kostima i prodato više od 330 tona sladoleda. Samo u Londonu, zarada je premašila 31 milion funti, što mora biti da je ugodna pomisao u zimskim noćima za Metjua Pričarda, unuka Agate Kristi, koji je kao poklon za rođendan dobio autorska prava. Od tada je komad preveden na 24 jezika i izveden u 44 zemlje sveta.

       „To je vrsta predstave na koju svakog možete da odvedete“, objasnila je Agata Kristi neverovatan uspeh svoje predstave. „Ona nije stvarno zastrašujuća. Nije ni jeziva. To nije prava farsa, ali sadrži pomalo od svega toga, i to verovatno zadovoljava ukus različitih ljudi.“ Izgleda da je tako, iako je čovek iz kancelarije lorda Čemberlena ocenio kao „loš triler“.

       Gledajući je danas, ostaje misterija zašto ljudi dolaze da je vide. „Napeto je, ali i prijatno“ kaže Kolin Dekres, škotski bibliotekar, neposredno posle 19 965 izvođenja. „Provodim vikend u Londonu sa devojkom i moj život bi bio pakao da nisam došao na predstavu.“ Većina posetilaca došla je da vidi predstavu na nagovor nostalgičnih roditelja. „Moja majka gledala je predstavu sa tri godine“, kaže Ingrid Smit, uzgajivač ponija iz Sidneja. „Uvek je govorila da moramo da dođemo da je vidimo. Rasla sam sa svim tim knjigama Agate Kristi, i kada sam jutros uzela karte osećala sam se kao da sam na Mesecu. Neverovatna je pomisao da je ona još tada videla ovu predstavu. Postoje delovi u tekstu koji su izmenjeni, ali komad je i dalje sjajan.“

       Da, zaista je sjajan. Kao listanje starog albuma sa požutelim fotografijama, dok pijuckate veliku šolju kakaoa koji se puši, ima nečeg duboko uspokojavajućeg u gledanju „Mišolovke“. Nije to ni delo književnog genija, niti je rediteljski podvig. Još manje je tehnološko čudo, sa mašinom za vetar koja zvuči kao vod bakica koje zvižduću i scenografijom koja liči na šumu samo po tome što je ofarbana u braon. Ipak ostaje neobično dobro komponovana mala drama, koja dočarava sliku Engleske u kojoj se prijatelji ponašaju odmereno, a dame se pažljivo oblače čak i za ćaskanje uz kamin, sa zapletom koji primorava junake da otkriju više o sebi nego što bi želeli.

       Pošto se zaklela na čuvanje tajne, publika je ostavljena da mozga oko konačnog ishoda i da odluči kome će da pokloni svoje simpatije. Međutim, samo jedan kandidat sigurno zaslužuje simpatije – momak koji je kupio filmska prava za „Mišolovku“ 1956, obavezujući se da film ne može da bude realizovan pre isteka roka od šest meseci po poslednjem izvođenju u Londonu. Po svemu sudeći, moraće još dugo da čeka.

            (Sundady Times)

Izvorno objavljeno na:

http://www.nin.co.rs/2000-12/28/15914.html

Pogledano 553 puta, 1 pregleda danas
Oznake za ovaj tekst još uvek nisu postavljene.

Agatha Christie EX-YU Fan Page

Svetlana Anđelić, pokrenula i održava sajt Agate Kristi za Ex-Yu područje od 01. oktobra 2003. godine

Ostavite komentar

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

%d bloggers like this: