„Zbunjeni ste, uzrujani, uzbuđeni… ali to je prirodno. Uskoro, kad budemo mirniji, sredićemo činjenice, pedantno postavićemo svaku na svoje mesto. Ispitaćemo i… odbaciti. One važne ćemo staviti na jednu stranu; nevažne – puf! – iskrivio je svoje nedužno lice i smešno dunuo – ‘njih cemo oduvati’!…
Jedna činjenica vodi do druge i tako idemo dalje. Da li se sledeća uklapa? Dobro! Možemo da nastavimo. Sledeći mali detalj… ne! Ah, to je čudno! Nešto nedostaje… nedostaje karika u lancu. Mi ispitujemo, tragamo. I taj mali čudni detalj koji se ne uklapa, stavimo ga ovde – napravio je neobičan pokret rukom – To je značajno! To je izvanredno!
Pazite! Oprez sa detektivom koji kaže:’Tako je sitno… nije važno. Neće se uklopiti. Zaboraviću na to.’ Tako se stvara zbrka! Sve je važno. Sve se mora uzeti u obzir. Ako se činjenica ne uklapa u teoriju… odbacite teoriju“
(Odlomak iz romana: Misterija u Stajlsu – Poaro sa Hejstingsom priča o svojim metodama)
